:: r a s e n i x ::

Darko Bešlić - facebook profil

Господе име Ти је - Љубав:
не одбаци ме заблуделoг:

Име Ти је - Сила:

оснажи ме јер изнемогавам и падам.
Име Ти је  - Светлост:
просветли душу моју, помрачену животним стрaстима.
Име Ти је  - Мир:
умири пометену душу моју.
Име Ти је  - Милост:
не престани никад да ме милујеш.

Амин!

(Св.Јован Кронштатски)

Hodao je tamo amo. Nežan i koban, ispunjen beskrajnom snagom, sa one strane čvrstih gvozdenih šipki i svi smo ga voleli. Bio je jutrošnji tigar, iz Palerma i tigar sa istoka i Blejkov tigar i Igoov i Šir Kan i tigrovi koji su bili i koji ce biti, i isto tako tigar arhetip, jer jedinka, u njegovom slučaju, jeste čitava vrsta.
Pomislili smo da je krvoločan i lep.

Nora, devojčica, rekla je: Stvoren je za ljubav.

H.L.B. 

 

jer rosicu njenu probah

sa latica ruže tvoje.

 

Ta aroma i te slasti

okrepljuju dane moje

što se gube u prošlosti

bez trzaja, u tišini

kao hrana prolaznosti.

 

Kad nastupe kišni dani,

i zavlada vlažna klima

tada o njoj stalno mislim,

zbog nje život  smisla ima!

Kad se setim

Kad se setim, mila duso,
Rumenila lica tvoga,
Tad ne pijem druga vina,
Nego samo crvenoga.

Al' kada mi na um dodju,
Dodju tvoje crne oci,
Onda krcmar nis' ne radi,
Samo crno vino toci.

A ja pijem, pevam, placem
Od zalosti, od milina,
Pa kad podjem, ja posrnem
Od ljubavi i- od vina.

A s prozora tvoja majka
Gleda pa se osmehiva,-
Ne smejte se, draga gospo,
Tom je vasa cerka kriva.

Rumenila lica tvoga

Астал да блиста, бејби!

Ponekad davna proleća, puna toplote i mirisa, procvetaju još jednom u nama.

I mi ih pronosimo kroz sadašnju zimu štiteći ih prsima.

A onda, jednog dana, ta davna proleća počnu štiti naša prsa od mraza
kad se nađemo s one strane prozora na kojoj mraz nije samo slika.

Jednom takvom proleću u meni već je devet zima, a još uvek me greje.

Zamisli sada, u ovoj zimi, dva takva proleća što se dodiruju kao dve livade mirisima.

Eto šta nam je potrebno umesto ogrtača.

iz "Hazarski rečnik" Milorada Pavića

Господе,

ја појмим да си љубав којом волим и која ме исцељује,

ја појмим да си дух којим битишем,

ја појмим да си ствараоц.

Молим ти се!

Нека буде воља твоја.

Okean ljubavi jesam.
Kontinente zapljuskujem.
Otelotvorenje svetog duha jesam.
U dahu me ima.
Duh slobode jesam.
Bistrog razuma sam tvar.

Kad nastupi sumrak vrline
Kad zloća svetom sviće
Ja sebe stvaram telom
Od doba do doba se rađam
Na dobro dobrih ljudi
Na propast zla i greha
Za uskrsnuće pravde

Gaja sam

http://www.crystalinks.com/gaia.html

+18° C - na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10° C - u zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2° C - italijanski automobili ne mogu da upale.
0° C - destilovana voda se smrzava.
-1° C - dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju hladno pivo.
-4° C - pas vam se uvaljuje u krevet.
-10° C - francuski automobili ne mogu da upale.
-12° C - političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15° C - američki automobili ne mogu da upale.
-20° C - dah se čuje.
-24° C - japanski automobili ne mogu da upale.
-28° C - pas vam se uvaljuje u pižamu.
-29° C - nemački automobili ne mogu da upale.
-30° C - nijedan normalan automobil ne može da upali.
-36° C - ruski automobil ne može da upali.
-39° C - Rusi zakopčavaju svu dugmad na košuljama.
-50° C - automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60° C - žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70° C - smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje
kros-kantri.
-72° C - advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120° C - alkohol se smrzava. Rusi baš onako nervozni!
-273,15° C - apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus
liže smrznutu votku

ДА НАС БЕШЕ ПЕТОРО У МАЈКЕ

 

Здраво, моја вољена урвино,

здраво, бреже, белутку, јаруго,

поточаро, башто, постојбино,

кућо стара – не видех те дуго.

 

Крај наћава совра усправљена

и црепуља хладна крај огњишта.

Снуждили се ибрик и тестија –

пресушила стара појилишта.

 

На вериги виси црни бакрач,

на тавану – бела паучина.

Зарђали и посипка и сач.

Задругују тмина и тишина.

 

На полици, у малој прегради,

где су некад мирисале дуње,

жалосно је, ал' шта да се ради,

молитвеник у прашини труне.

 

Са иконе, са источног зида,

Свети Ран'ђо са жезлом и вагом

к'о скитницу посматра ме немо

с мирном сетом у погледу благом.

 

У дворишту усамљена крушка

ужиљена кореном и веком

над својом се хладовином љушка

као некад над мојом колевком.

 

Да нас беше петоро у мајке

не би реза на вратима била,

нити икад на тавану нашем

не би сова своје гнездо свила.

 

Да нас беше петоро у мајке

ова кућа не би била стара.

Жита би се модра таласала.

Брујала би наша поточара.

Да нас беше петоро у мајке.