:: r a s e n i x ::

+18° C - na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10° C - u zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2° C - italijanski automobili ne mogu da upale.
0° C - destilovana voda se smrzava.
-1° C - dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju hladno pivo.
-4° C - pas vam se uvaljuje u krevet.
-10° C - francuski automobili ne mogu da upale.
-12° C - političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15° C - američki automobili ne mogu da upale.
-20° C - dah se čuje.
-24° C - japanski automobili ne mogu da upale.
-28° C - pas vam se uvaljuje u pižamu.
-29° C - nemački automobili ne mogu da upale.
-30° C - nijedan normalan automobil ne može da upali.
-36° C - ruski automobil ne može da upali.
-39° C - Rusi zakopčavaju svu dugmad na košuljama.
-50° C - automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60° C - žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70° C - smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje
kros-kantri.
-72° C - advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120° C - alkohol se smrzava. Rusi baš onako nervozni!
-273,15° C - apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus
liže smrznutu votku

ДА НАС БЕШЕ ПЕТОРО У МАЈКЕ

 

Здраво, моја вољена урвино,

здраво, бреже, белутку, јаруго,

поточаро, башто, постојбино,

кућо стара – не видех те дуго.

 

Крај наћава совра усправљена

и црепуља хладна крај огњишта.

Снуждили се ибрик и тестија –

пресушила стара појилишта.

 

На вериги виси црни бакрач,

на тавану – бела паучина.

Зарђали и посипка и сач.

Задругују тмина и тишина.

 

На полици, у малој прегради,

где су некад мирисале дуње,

жалосно је, ал' шта да се ради,

молитвеник у прашини труне.

 

Са иконе, са источног зида,

Свети Ран'ђо са жезлом и вагом

к'о скитницу посматра ме немо

с мирном сетом у погледу благом.

 

У дворишту усамљена крушка

ужиљена кореном и веком

над својом се хладовином љушка

као некад над мојом колевком.

 

Да нас беше петоро у мајке

не би реза на вратима била,

нити икад на тавану нашем

не би сова своје гнездо свила.

 

Да нас беше петоро у мајке

ова кућа не би била стара.

Жита би се модра таласала.

Брујала би наша поточара.

Да нас беше петоро у мајке.

 

 

Vest

 

O civilizaciji zemaljskoj šta ćemo reći?

Da je bio sistem šarenih lopti od dimljenog stakla.

U kome se uvijao i izvijao končić svetlećih plinova.

 

Ili da je to bio skup zrakopodobnih palata

Što streljaju iz kupola s ogromnim kapijama

Iza kojih je koračala nakazanost bez lica.

 

I da su svakodnevno bacane kocke, a kome bi ispalo nepovoljno,

Bio bi vođen na žrtvu: starci, deca, mladići i devojke.

 

Inače, možda ćemo takođe reći da smo živeliu zlatnom runu

U duginoj mreži: u čahuri od oblaka

Smeštenoj na grani galaktičkog drveta,

A ta je naša mreža bila istkana iz znakova:

Hijeroglifa za oko i uho, ljubavnih prstenova.

I zvuk se razlegao u sredini, zvuk što nam je vajao vreme,

Svetlucanje, treperenje, cvrkut govora našeg.

 

Jer iz čega smo mogli isplesti granicu

Između iznutra i spolja, svetla i ponora,

Ako ne iz samih sebe, iz toplog daha,

Boje na usnama, gaze i muslina,

I bila što kad ućuti - svet umire.

Ili o zemaljskoj civilizaciji možda nećemo ništa reći,

Jer niko ne zna šta je to odista bilo.

 

                                        ČeslavMiloš 

Neka od mene ostane samo toliko,

da bih te mogao imenovati svim svojim.

Neka od moje volje ostane samo toliko,

da bih te mogao svuda ćutjeti, u svemu te naći

i ljubav ti svoju pružiti svakog trenutka.

Neka od mene ostane samo toliko,

da te nikad ne mogu zatajiti.

Neka od mojih spona ostane samo toliko,

da bi me sputala tvoja volja

i da bi moj život 

ostvario tvoj cilj -

neka mi ostane

spona tvoje

ljubavi.

 

The Simpliciter 

od Radovana Vlahovića

Pred zoru, kad je najtamnije, nedeljom, nad belinom papira, zastanem.
Mrk i sumoran, kao ostareli kurjak, što je u hladnoći i tami jazbine,
posvećeno i strpljivo, do u nedogled lizao otvorene rane.
Zastanem i čitavu večnost ćutim. A o tebi sam želeo govoriti.
Prezirem dah svoj. Prezirem razum svoj. Prezirem ime svoje.
Sedam Vlašića nada mnom, u zoru, u nevidelu. Belim Te papirom sebi grabim.
Ćutanjem se Tobom davim. Kupino u srce urasla. Tišina si duše moje....

... i još nešto New blog on the block!

 

TheSimpliciter - Jednostavljač - Jednostavljar - onaj koji čini stvari jednostavnim - onaj koji pojednostavljuje stvari - uprošćivač - prostak - koji ne voli sitnice - Diogen

 

---

 

O Diogenu

....neki čovjek je htio da kod njga uči filozofiju; ovaj mu je predao haringu i naredio mu da ga prati.Čovjek je ribu od stida bacio i otišao. Uskoro posle toga sretne ga Diogen smejući se i reče:'' Prijateljstvo između tebe i mene razorila je jedna haringa....

Aleksandru koji mu je prišao i rekao:''Zar me se ne plašiš?''-odgovorio je''Pa šta si ti?Dobro ili zlo?''I kad je ovaj odgovorio:''Dobro!''-Diogen mu reče:''A ko se boji nečega što je dobro?''.....Njegova moć ubjeđivanja bila je čudovišna.On je lako svojim rečima svakoga pridobijao...umro je u devedesetoj godini života a živio je većinu života u buretu ili ropstvu, hodajući bos po snijegu....
...često je glasno vikao da su su bogovi ljudima dali lak život, ali da je to, zbog traženja slatkiša,mirisa i drugih sličnih stvari, zaboravljeno.....govorio je i da je ono što je najvrednije na pijaci najjeftinije kao npr.kupus, dok ono što ničemu ne služi ili služi kao ukras najskuplje.....

 

---

Perfection is achieved, not when there is nothing more to add, but when there is nothing left to take away.

Antoine de Saint-Exupery
French writer (1900 - 1944)

 

Eto! Rešio sam da ga imam. Kupio sam ga i aktivirao: zvanično od 01.09.2009.

Dođite da vidite! Čudo od budalaštine i zamlaćivanja! Bio mi je merak!

Daklem:  www.rasenix.com

 

U zbirci zen priča koju sam kupio tamo neke davne 80e, dok sam još bio student, najupečatljivije se u sećanje urezala ona koja govori o zen učitelju i putniku, koji ulazi u njegovu kolibu usred kišne noći. Siroti asketa iznenađen nailaskom neočekivanog gosta, posle pozdrava dobrodošlice, obratio mu se sledećim rečima: Jedino čime mogu da te ugostim je to da komarci i nisu baš k'o rode!

Čoveku je ponekad dovoljno tako malo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.