Mačevalac i mačka
Iz jedne stare knjige o macevanju napisao ju je verovatno jedan od
prvih ucitelja skole Itorju, koji koju je osnovao Ito Kagehisa u
sedamnaestom veku.
Bio jednom jedan macevalac po imenu Soken kome je dodijao obesni pacov u
njegovoj kuci. Taj pacov bio je toliko neustrasiv da je iz svog skrovista
izlazio cak i po danu, cineci svakojake stete. Soken je naterao svoju
macku da ga pojuri, ali mu ona nije bila ravna, a kad ju je ovaj ugrizao,
ona je pobegla bolno mjaucuci. Macevalac je onda unajmio nekoliko macaka
iz susedstva koje su bile poznate po svojoj vestini i hrabrosti u hvatanju
pacova, pa je i njih pustio na pacova. Sklupcan u uglu, on je posmatrao
macke kako mu se priblizavaju a onda je besno napao jednu po jednu. Macke
su bile uzasnute i sve su ustuknule.
Macevalac je bio ocajan i pokusao je da sam ubije pacova. Uzevsi svoj
drveni mac, on mu se priblizi ali svi napori ovog iskusnog macevaoca
pokazali su se neuspesnim, jer je pacov toliko vesto izmicao njegovom macu
da se cinilo da bukvalno leti kroz vazduh poput ptice ili cak munje. Pre
nego sto je Soken stigao da prati njegove kretnje, on mu je vec uspesno
skocio na glavu. sav obliven znojem, Soken je konacno odlucio da digne
ruke od potere.
Kao poslednje cemu je pribegao, poslao je po Macku iz susedstva,
opstepoznatu po svojoj tajanstvenoj vrlini najsposobnijeg lovca pacova. Ta
Macka nije ni u jednom pogledu izgledala drugacije od drugih macaka koje
su bile predhodno pozvane da se bore sa pacovom.
Macevalac nije imao neko posebno misljenje o njoj, ali ju je pustio u sobu
u kojoj se nalazio pacov. Macka je tiho usla u sobu kao da nije svesna da
se tu desava nesto neobicno. Medjutim, pacov je bio krajnje uzasnut kad je
ugledao ko mu se priblizava i stajao je kao ukopan, skoro okamenjen u
soku. Macka je potpuno ravnodusno otisla do pacova i vratila se drzeai ga
za vrat.
Iste veceri, sve macke koje su ucestvovale u hvatanju pacova odrzale su
veliki zbor u Sokenovoj kuci i s puno postovanja, zamolile slavnu macku da
zauzme pocasno mesto. Duboko su se poklonile pred njom i rekle joj: Mi
smo sve pozunate po odvaznosti i vestini, ali nikad nismo ni pomislile da
na svetu postoji tako izuzetan pacov. Nijedna od nas nije bila u stanju
nista da uradi dok nisi ti dosla; i kako si samo lako odnela pobedu! Mi
sve zelimo da otkrijemo tvoju tajnu za nase dobro, ali pre toga hajde da
vidimo koliko toga znamo o umetnosti hvatanja pacova.
Prva istupi crna macka i rece: Ja sam rodjena u porodici cuvenoj po svojoj
vestini u ovoj umetnosti. Jos od malih nogu vezbala sam sam sa namerom da
postanem veliki pacolovac. U stanju sam da preskocim pregradu visoku vise
od dva metra, znam kako da se provucem kroz sicusnu rupu kroz koju moze
samo pacov da prodje. Vesto izvodim sve moguce akrobatske vezbe. Takođe
mudro umem da uverim pacove da cvrsto spavam i da onda skocim na njih kad
su mi nadohvat. Cak i oni koji trce preko grede ne mogu da mi pobegnu.
Velika je sramota sto sam danas morala da uzmaknem pred tom starom
pacovcinom.
Slavna Macka veteran na to rece:Ono sto si ti naucila jeste sama tehnika
ove umetnosti. Tvoj um uvek je svestan planova za borbu sa protivnikom.
Drevni majstori razvili su samu tehniku da bi nas upoznali sa pravilnim
metodom za obavljanje posla, a taj metod prirodno je jednostavan i
efikasan i ukljucuje sve sustinske elemente ove umetnosti. Oni koji slede
ucitelja ne uspevaju da shvate njegovo nacelo i suvise su zauzeti
usavrsavanjem svoje tehnicke vestine i manipulativne spretnosti. Cilj se
ostvaruje, a vestina dostize svoju najvecu delotvornost, ali kakav je
znacaj svega toga? Okretnost je aktivnost uma, u to nema sumnje, ali ona
mora biti u skladu s Putom. Kad se Put zanemaruje i kad se cilja samo na
vestinu, on skrece i moze doci do njegove zloupotrebe. Ovo se mora dobro
zapamtiti kad se radi o umetnosti borbe.
Tada tigrasta macka istupi napred i ovako iznese svoje poglede: Po meni,
ono sto je vazno u umetnosti borbe jeste duh (ki; c`i na kineskom) i ja
jos odavno radim na njegovom oplemenjavanju i razvoju. Sada posedujem
snazniji duh koji ispunjava nebo i zemlju. Kada se suocim s protivnikom,
moj zastrasujuci duh vec je na njemu i pobeda je na mojoj strani cak i pre
samog okrsaja. Ja nemam nikakvih svesnih planova u pogledu koriscenja
tehnicke vestine, vec se ona ispoljava spontano u skladu sa promenom
situacije. Ako se desi da pacov trci preko grede, dovoljno je da ga samo
snazno pogledam sa svom mojom duhovnom snagom i on ce sigurno sam pasti sa
nje i postati moj zarobljenik. Medjutim, taj matori pacov kretao se ne
ostavljajuci ni najmanju senku za sobom. To zaista prevazilazi moja
shvatanja.
Odgovor velike stare macke glasio je ovako: Ti znas kako da do maksimuma
iskoristis svoje psihicke moci, ali sama cinjenica da si toga svesna radi
protiv tebe. Tvoja snazna psiha stoji nasuprot protivnikovoj i ti nikada
ne mozes biti sigurna da je tvoja jaca od njegove, jer uvek postoji
mogucnost da ona bude nadmasena. Ti se mozda osecas kao da tvoja aktivna
krepka psiha ispunjava svemir, ali ona nije sam duh, ona nije vise od
njegovog mracnog lika. Ona mozda podseca na Menciusov Kozen no ki (hai-jan
ki c`i), ali u stvarnosti to nije slucaj. Menciunov k`i (duh), kao sto
znamo, svetao je i prosvetljujuci i stoga pun krepkosti, dok tvoj duh
stize krepkost zahvaljujuci okolnostima. Usled ove razlike u poreklu,
postoji i razlika u delovanju. Jedno je velika reka koja neprestrano tece,
a drugo je privremena poplava nakon obilnih padavina, koja se brzo
iscrpljuje kad naidje na mocniji tok. Beznadezni pacov cesto se pokaze
jacim od macke koja ga napada. On je sateran u cosak, vodi se borba za
zivot i smrt i ocajna zivotinja ne gaji u sebi nikakve nade da ce se
izvuci nepovredjena. Njeno duhovno drzanje prkosi svakoj opasnosti koja
moze da je snadje. Citavo njegovo bice otelotvoruje borilacki k`i (duh
ili psiha), i ni jedna macka ne moze da izdrzi njegov kao-celik-tvrd
otpor.
Zatim tiho krenu napred siva macka i rece: Kao sto nam kazes psihu, ma
koliko da je jaka, uvek prati njena senka, a neprijatelj ce sigurno
iskoristiti ovu senku, makar ona bila i najmanja moguca. Ja sam se odavno
obucila da se ponasam na sledeci nacin: ne prestrasiti neprijatelja, ne
forsirati borbu, vec zauzeti popustljiv i pomirljiv stav. Kad se pokaze da
je neprijatelj snazan, ja delujem popustljivo i jednostavno pratim njegove
pokrete. Delujem poput zavese koja se predaje pritisku kamena bacenog na
nju. Cak i snazan pacov ne nalazi nacina da se bori sa mnom. Ali ovom sa
kojim smo morali danas da se suocimo zaista nema ravna, on je odbio da se
podcini mojoj psihickoj nadmocnosti i nije ga zavelo ispoljavanje moje
popustljive psihe. Bilo je to najcudnije moguce stvorenje slicno nisam
nikad srela u mom zivotu.
Velika stara Macka odgovori joj: Ono sto ti nazivas popustljivom psihom
nije u skladu sa Prirodom; to je vestacka stvar mehanizam izgradjen u
tvom svesnom umu. Na taj nacin, vestacki pozvana popustljiva psiha stvara
odredjeni stepen smucenosti i zakrecenja u tvom umu, Sto ce sigurno
naskoditi ostrini percepcije i brzini akcije, jer se Priroda tada oseca
ometenom u nastavljanju svog prvobitnog i sporednog toka kretanja. Postici
da Priroda pokaze svoj tajanstveni nacin ostvarivanja stvari znaci resiti
se svog celokupnog razmisljanja, kovanja planova i delovanja; dopustiti
Prirodi da bude po njenom, dozvoliti joj da deluje u tebi onako kako ona
hoce i nece biti nikakvih senki, nikakvih znakova, nikakvih tragova po
kojima te mogu uhvatiti; tad nemas nikakvih neprijatelja koji mogu uspesno
da ti odole.
Medjutim, ja necu da kazem da je celokupna obuka kroz koju ste vi svi
prosli bila bez ikakve svrhe. Na kraju krajeva, Put se izrazava preko
svojih sudova (ljudsko bice, u religijskom jeziku, u koje se nesto toci,
uliva, itd. prim. prev.) tehnicko majstorstvo zadrzava razum (ri, li) u
njima, duhovna snaga deluje u telu, a kad je ona u harmoniji s Prirodom,
deluje u savrsenom skladu s promenama sa nasom okolinom. Kad se
popustljiva psiha na taj nacin zadrzi, ona obustavlja borbu na fizickoj
ravni sile i u stanju je da odoli cak i kamenu.
Pre izvesnog vremena, u mom susedstvu zivela je macka koja je provodila
svo vreme u spavanju, ne pokazujuai nikakve znake zivotinjske duhovne
snage licila je na kip od drveta. Ljudi je nikad nisu videli da je
uhvatila ijednog pacova, ali kudgod je ona lutala nijedan pacov nije se
usudjivao da se pojavi u njenom prisustvu. Jedanput sam je posetila i
upitala za uzrok tome. Nije mi dala nikakav odgovor. Ponovila sam moje
pitanje cetiri puta, ali je ona ostala nema. Nije se radilo o tome da ona
nije bila voljna da mi odgovori ona zapravo nije znala kako da mi
odgovori. To nas uverava da onaj koji ne zna ne kaze ni rec, dok onaj koji
govori ne zna. Ta stara macka bila je zaboravna ne samo kad se radilo o
njoj samoj vec i kad se radilo o svemu oko nje ona se nalazila u
najvisem duhovnom stanju beznamernosti. Ona je shvatila bozanski ratnicki
duh i nije ubijala. Ja se ne mogu uporediti sa njom.
Zatim je Macka nastavila: Pa, ja sam samo macka; hranim se pacovima i
kako ja mogu znati nesto o covekovim problemima? Ipak, ako mi dozvoljavate
da jos nesto kazem, morate imati na umu da je macevalastvo umetnost
spoznaje Razloga zivota i smrti u odsutnom trenutku njegov cilj nije
samo da se pobedi protivnik. Samuraj mora uvek da vodi racuna o ovoj
cinjenici i da obuci sebe u duhovnoj kulturi kao i u tehnici macevalastva.
Prema tome, on pre svega mora steci uvid u Razlog zivota i smrti kad je
njegov um slobodan od sebicnih misli. Kad ovo postigne, on ne gaji vise
nikakve sumnje, nikakve zbunjujuce misli; on ne pravi proracune, niti
promislja; njegov Duh miran je i popustljiv i u skladu sa okolinom; on je
vedar i prazno-uman; i zato je u stanju da slobodno odgovori na promene
koje se odigravaju u njegovoj okolini. S druge strane, kad se misao ili
zelja probude u njegovom umu, one prizivaju svet oblika; tu postoji ja i
postoji ne-ja, sto dovodi do protivrecnosti. Dokle god se ovo
suprostavljanje nastavlja, Put se oseca ogranicenim i blokiranim a njegove
slobodne aktivnosti postaju nemoguce. Tvoj Duh vec je gurnut u tamu smrti
i vec potpuno gubi svoju prirodnu blistavost. Kako mozes da ocekujes da se
u tom stanju uma dignes i stavis na kocku svoju sudbinu boreci se sa
protivnikom? Cak i ako izadjes kao pobednik, to nece nista biti vise od
slucajnosti, a sasvim sigurno suprotno duhu macevalastva.
Pod beznamernoscu ne podrazumeva se odsustvo stvari u kojem preovladjuje
prazno nistavilo. Duh je po prirodi bezoblican i u njega se ne mogu
smestiti nikakvi objekti. Kad se bilo sta u njega smesti to privlaci
tvoju psihicku energiju ka sebi, a kad tvoja psihicka energija izgubi
ravnotezu, njegova prirodna aktivnost biva sputana i vise ne tece. Tamo
gde se javlja preokret toka energije, dolazi do njenog viska u jednom
pravcu i manjka u drugom. Tamo gde je ima suvise, ona se presipa i ne moze
se kontrolisati, a tamo gde je nedostaje on se nedovoljno okrepljuje i
smezurava se. U oba slucaja, on nije u stanju da izadje na kraj s
neprekidno promenljivim situacijama. Ali kad u njemu preovladjuje stanje
beznamernosti, Duh u sebe nista ne smesta, niti se on preokrece u bilo
kom pravcu; on trancenduje i subjekat i objekat. On odgovara na promene u
okolini i ne ostavlja nikakve tragove. U Knjizi promena (I Jing) stoji: U
njemu nema nikakvog razmisljanja, nikakvog delanja (ili nikakvog htenja)
apsolutan mir i nikakvo kretanje; ali on oseca, i kad on deluje, on tece
kroz sve predmete i dogadjaje ovog sveta. Kad se ovo shvati u kontekstu
umetnosti macevalastva, covek je blizi putu.
Posto je pazljivo slusao mudrost Macke, Soken postavi sledece pitanje:
sta se podrazumeva pod tim nema ni subjekta ni objekta?
Macka mu odgovori: Zbog sopstva postoji i neprijatelj kada nema sopstva
nema ni neprijatelja. Neprijatelj znaci suprostavljanje kao sto je muzjak
suprostavlje zenki i vatra vodi. Sve sto ima oblik neumitno postoji i u
suprotnosti. Kad nema znakova (kretanja misli) u tvom umu, u njemu ne
dolazi ni do kakvog sukoba suprotnosti, a kad nema nikakvih sukoba, gde
jedno pokusava da ostvari predmoc nad drugim, to se onda naziva ni
neprijatelj ni sopstvo. Kad se kasnije, i sam um zaboravi zajedno sa
znacima (kretanja misli), uzivas u stanju apsolutnog ne-radjanja-nicega,
nalazis se u stanju savrseno mirne pasivnosti, u harmoniji sa svetom, ti i
on ste jedno. Dok oblik neprijatelja prestaje da postoji ti toga nisi ni
svestan, a ne moze se reci ni da si toga potpuno ni nesvestan. Tvoj um
ociscen je od svakog kretanja misli i ti deluje samo kad se javi
podsticaj (iz Nesvesnog).
Kad ti je um na taj nacin u stanju apsolutnog-ne-radjanja-nicega, svet se
poistovecuje sa tvojim sopstvom sto znaci da ne pravis nikakav izbor
izmedju ispravnog i pogresnog, voljenja i nevoljenja i nalazi se iznad
svih oblika odvajanja. Stanje kao sto su zadovoljstvo i bol, dobitak i
gubitak, tvorevine su tvog vlastitog uma. Citav Univerzum zaista ne treba
traziti izvan Uma. Stari pesnik kaze: Kad ti je cestica prasine u oku,
trostruki svet postaje uska staza. Neka ti um bude potpuno slobodan od
predmeta - koliko se onda ovaj zivot siri! Kad nam i najsitnije zrnce
peska upadne u oko, mi ga ne mozemo drzati otvorenim. Oko se moze
uporediti sa Umom koji je po prirodi blistavo prosvetljujuci i slobodan od
predmeta, ali cim neki predmet udje u njega njegova vrlina se gubi. Kaze se
isto tako da kad je covek okruzen neprijateljima kojih ima na stotine
hiljada ovaj oblik (poznat kao Sopstvo) moze se zdrobiti u komade, ali
Um je samo moj i sa njime ni jedna ma koliko nadmocna armija ne moze imati
nikakve veze. Konfuci kaze: Cak i obican covek sa ulice ne moze se
lisiti sopstvene volje. Medjutim, kad je um zbunjen, on postaje svoj
vlastiti neprijatelj.
To je sve sto ovde mogu da kazem jer uciteljev zadatak ne moze ici dalje
od prenosenja tehnike i objasnjavanja razloga za nju. Ti si taj koji
shvata sustinu toga. Sustinu spoznaje ti sam, ona se prenosi od uma do
uma, a rec je o posebnoj vrsti ucenja, izvan pisanog ucenja. Tu nema
nikakvog namernog skretanja od tradicionalnog ucenja jer je cak i ucitelj
nemocan u tom pogledu. Od umnog treninga koji su uveli drevni mudraci pa
sve do razlicitih grana umetnosti, samo-spoznaja je najtemeljnija ideja od
svih i ona se prenosi od uma do uma - radi se o posebnoj vrsti ucenja
izvan pisanog ucenja. Ono sto postize pisano ucenje jeste da ti pokaze sta
imas u sebi. Nema prenosenja tajni s ucitelja na ucenika. Ucenje nije
tesko, a ni slusanje nije tesko, ali ono sto je zaista tesko je postati
svestan onoga sto zaista imas u sebi i biti u stanju da to upotrebis kao
svoje. Ova samo-spoznaja poznata je kao sagledavanje unutrasnjosti
sopstvenog bica a to je satori. Satori je budjenje iz sna. Budjenje i samo
- spoznaja i sagledavanje unutrasnjosti sopstvenog bica to su sinonimi.
Voli vas d-Raa-gi
